Piše: Mari Šarel

Oporavak je ohrabrujući, ali dosadan. Bruto domaći proizvod u zemljama eurozone uvećan je za 0,3 odsto u četvrtom kvartalu 2013. godine, shodno podacima koje je Eurostat objavio 14. februara. Na godišnjem nivou, BDP je pao 0,4 odsto.

Kod detaljnijih podataka iznenađenje je došlo iz Holandije, gdje je BDP uvećan za 0.7 odsto u četvrtom kvartalu, što pokazuje da je rast u toj zemlji ubrzan. Sa druge strane, njemački BDP uvećan je za 0,4 odsto u odnosu na uporedni period, uglavnom zahvaljujući jakom izvozu, dok se nivo zaliha negativno odrazio na aktivnosti.

– Ovo je pomalo razočaravajuće, očekivali smo uravnoteženiji rast u Njemačkoj na kraju godine – poručila je Karolina Njuhaus iz BNP Paribas banke. Francuski BDP uvećan je za 0,3 odsto u odsnosu na 2013. godinu, malo više nego što se prognoziralo.

Ove ohrabrujuće brojke potvrđuju da je eurozona izašla iz recesije u drugom kvartalu 2013. i da staje na putanju postepenog oporavka „iako se još nije vratila na nivo od prije recesije“, kako smatraju ekonomisti Aurel BGC-a.

– Nizak nivo tokom više od pet godina posebno ukazuje da proizvodni kapaciteti ostaju neiskorišćeni – smatraju oni.

Nezaposlenost mladih

U stvari, ekonomisti su i dalje oprezni. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda BDP u eurozoni trebalo bi da bude uvećan za svega jedan odsto, naspram 2,8 odsto koliko će porasti u SAD. To je nedovoljno da bi se postigao realni pad stope nezaposlenosti, za koji se očekuje da bude stabilizovan na oko 12,3 odsto u prosjeku u članicama eurozone.

Zbog toga je situacija posebno zabrinjavajuća u perifernim zemljama – Italiji, Grčkoj i Španiji, gdje je stopa nezaposlenosti mlađih od 25 godina veća od 40 odsto.

Rast u eurozoni sada je moguće planirati samo uz glavni pogon – izvoz.

– U 2013. monetarna unija ostvarila je primjetne viškove – ocijenila je direktor ekonomskog istraživanja banke Credit Agricole, Izabel Žob-Bazij.

I to, naravno, zahvaljujući njemačkom izvozu. Ali i zbog toga što su južne zemlje sporovodile politiku baziranu na velikoj devalvaciji, kroz rezove i smanjenja zarada. To im je pomoglo da pospiješe svoju konkurentnost i ogranične deficite.

Druga strana medalje je što je ovdje riječ o internoj devalvaciji, odmjeravanju plata koje takođe razara kupovnu moć stanovništva. Kupovna moć bila je u drastičnom padu 2012. i 2013. zbog čega ni oporavak nije moguće uskoro očekivati.

– Pokretač domaće tražnje u eurozoni ostaće još dugo na postojećem nivou – rezimira Kristijan Pariso u Aurel BGC-u.

Drugim riječima, eurozona sada ne može da se oslanja isključivo na izvozni pokretač.

– To je čini još više zavisnom od globalnog rasta, a samim tim i osjetljivijom i podložnijom riziku da se vrati na prethodno stanje – kaže Izabel Žob-Bazij.

Štaviše, aktivnosti monetarne unije i dalje su opterećene težinom zavnih i privatnih dugova. Na jugu Evrope kompanije uvijek pokušavaju da smanje dug.

– To je ono čime se objašnjava manjak investicija i kredita u tim državama – objašnjava Patrik Artus iz investicione banke Natixis.

Prijetnja deflacijom

Tokom posljednjih nekoliko sedmica mnogi stručnjaci su se zapitali da li relativno visok nivo u odnosu na euro – 1,37 dolara, naspram 1,168 dolara nakon njegovog stvaranja 1999. nije previše uskratio evropskom oporavku. U stvari, ukoliko je ovo na duži rok, nema dokaza da je euro precijenjen, međutim činjenica da Evropi odgovara sporiji rast opravdava privremeno slabljenje valute.

Prema riječima stručnjaka u Natixisu njegova vrijednost bi trebalo da bude između 1.15 i 1.20 dolara. Drugim riječima, euro je sada skoro precijenjen za skoro 20 odsto.

– Nešto slabiji euro bi privremeno dobrodošao kao dašak svježeg vazduha nekim zemljama – komentariše Kristof Blo iz Francuske opservatorije ekonomskih uslova – ali ne odgovara svakome i ne rješava probleme na čitavom području.

Ovome treba dodati i prijetnju deflacijom koju generalni direktor MMF-a Kristin Lagard opisuje kao čudovište koje i dalje visi nad eurozonom. Najnoviji podaci o ovom pitanju su prilično uznemirujući: prosječna inflacija u eurozoni je pala na 0,7 odsto u januaru, uprkos oporavku.

Prema izvještaju koji je u četvrtak objavila Evropska centralna banka, prognoze ekonomista naglo su smanjene. Oni se sada oslanjaju na stopu inflacije od 1,1 odsto u 2014. godini, 1,4 odsto u 2015. i 1,7 odsto u 2016, što je daleko ispod cilja ECB od dva odsto.

– Pritisak na Marija Dragija da li da se ograniči rizik od deflacije dodatno će opteretiti ovu oblast – predviđa Rene Defose iz Natixisa.

Prevod A.N.R.