Piše: Mari Šarel

Oporavak je ohrabrujući, ali dosadan. Bruto domaći proizvod u zemljama eurozone uvećan je za 0,3 odsto u četvrtom kvartalu 2013. godine, shodno podacima koje je Eurostat objavio 14. februara. Na godišnjem nivou, BDP je pao 0,4 odsto.

eurozona u 300x200 Analiza Le Monde: Nastavljen ekonomski oporavak eurozoneKod detaljnijih podataka iznenađenje je došlo iz Holandije, gdje je BDP uvećan za 0.7 odsto u četvrtom kvartalu, što pokazuje da je rast u toj zemlji ubrzan. Sa druge strane, njemački BDP uvećan je za 0,4 odsto u odnosu na uporedni period, uglavnom zahvaljujući jakom izvozu, dok se nivo zaliha negativno odrazio na aktivnosti.

– Ovo je pomalo razočaravajuće, očekivali smo uravnoteženiji rast u Njemačkoj na kraju godine – poručila je Karolina Njuhaus iz BNP Paribas banke. Francuski BDP uvećan je za 0,3 odsto u odsnosu na 2013. godinu, malo više nego što se prognoziralo.

Ove ohrabrujuće brojke potvrđuju da je eurozona izašla iz recesije u drugom kvartalu 2013. i da staje na putanju postepenog oporavka „iako se još nije vratila na nivo od prije recesije“, kako smatraju ekonomisti Aurel BGC-a.

– Nizak nivo tokom više od pet godina posebno ukazuje da proizvodni kapaciteti ostaju neiskorišćeni – smatraju oni.

Nezaposlenost mladih

U stvari, ekonomisti su i dalje oprezni. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda BDP u eurozoni trebalo bi da bude uvećan za svega jedan odsto, naspram 2,8 odsto koliko će porasti u SAD. To je nedovoljno da bi se postigao realni pad stope nezaposlenosti, za koji se očekuje da bude stabilizovan na oko 12,3 odsto u prosjeku u članicama eurozone.

Zbog toga je situacija posebno zabrinjavajuća u perifernim zemljama – Italiji, Grčkoj i Španiji, gdje je stopa nezaposlenosti mlađih od 25 godina veća od 40 odsto.

Rast u eurozoni sada je moguće planirati samo uz glavni pogon – izvoz.

– U 2013. monetarna unija ostvarila je primjetne viškove – ocijenila je direktor ekonomskog istraživanja banke Credit Agricole, Izabel Žob-Bazij.

I to, naravno, zahvaljujući njemačkom izvozu. Ali i zbog toga što su južne zemlje sporovodile politiku baziranu na velikoj devalvaciji, kroz rezove i smanjenja zarada. To im je pomoglo da pospiješe svoju konkurentnost i ogranične deficite.

Druga strana medalje je što je ovdje riječ o internoj devalvaciji, odmjeravanju plata koje takođe razara kupovnu moć stanovništva. Kupovna moć bila je u drastičnom padu 2012. i 2013. zbog čega ni oporavak nije moguće uskoro očekivati.

– Pokretač domaće tražnje u eurozoni ostaće još dugo na postojećem nivou – rezimira Kristijan Pariso u Aurel BGC-u.

Drugim riječima, eurozona sada ne može da se oslanja isključivo na izvozni pokretač.

– To je čini još više zavisnom od globalnog rasta, a samim tim i osjetljivijom i podložnijom riziku da se vrati na prethodno stanje – kaže Izabel Žob-Bazij.

Štaviše, aktivnosti monetarne unije i dalje su opterećene težinom zavnih i privatnih dugova. Na jugu Evrope kompanije uvijek pokušavaju da smanje dug.

– To je ono čime se objašnjava manjak investicija i kredita u tim državama – objašnjava Patrik Artus iz investicione banke Natixis.

Prijetnja deflacijom

Tokom posljednjih nekoliko sedmica mnogi stručnjaci su se zapitali da li relativno visok nivo u odnosu na euro – 1,37 dolara, naspram 1,168 dolara nakon njegovog stvaranja 1999. nije previše uskratio evropskom oporavku. U stvari, ukoliko je ovo na duži rok, nema dokaza da je euro precijenjen, međutim činjenica da Evropi odgovara sporiji rast opravdava privremeno slabljenje valute.

Prema riječima stručnjaka u Natixisu njegova vrijednost bi trebalo da bude između 1.15 i 1.20 dolara. Drugim riječima, euro je sada skoro precijenjen za skoro 20 odsto.

– Nešto slabiji euro bi privremeno dobrodošao kao dašak svježeg vazduha nekim zemljama – komentariše Kristof Blo iz Francuske opservatorije ekonomskih uslova – ali ne odgovara svakome i ne rješava probleme na čitavom području.

Ovome treba dodati i prijetnju deflacijom koju generalni direktor MMF-a Kristin Lagard opisuje kao čudovište koje i dalje visi nad eurozonom. Najnoviji podaci o ovom pitanju su prilično uznemirujući: prosječna inflacija u eurozoni je pala na 0,7 odsto u januaru, uprkos oporavku.

Prema izvještaju koji je u četvrtak objavila Evropska centralna banka, prognoze ekonomista naglo su smanjene. Oni se sada oslanjaju na stopu inflacije od 1,1 odsto u 2014. godini, 1,4 odsto u 2015. i 1,7 odsto u 2016, što je daleko ispod cilja ECB od dva odsto.

– Pritisak na Marija Dragija da li da se ograniči rizik od deflacije dodatno će opteretiti ovu oblast – predviđa Rene Defose iz Natixisa.

Prevod A.N.R.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s